Istorija Unix operativnog sistema
Kako je popularnost UNIX-a rasla, različite korporacije, organizacije i univerziteti su portovali UNIX na mnoge platforme računara, tako da je stvoren veliki broj UNIX-sličnih operativnih sistema. Primeri su DEC-ov Ultrix, IBM-ov AIX, Microsoft-ov Xenix, Sun-ov SunOS i Solaris, Hewlett-Packard-ov HP-UX, Compaq-ov Tru64 UNIX, Novell-ov UNIX Netware, SGI-ov IRIX, Chorus, MACH, OSF/1, 386BSD, SCO UNIX, kao i mnogi drugi operativni sistemi koji su razvijani po ugledu na UNIX, kao što su: Tunis, Xinu, Minix,Linux.
UNIX je danas dostupan na svim računarima opšte namene, personalnim računarima (PC), radnim stanicama, minikompjuterima (PDP-11, VAX), mainframe računarima i super kompjuterima (cray).
Većina ovih sistema je bazirana na Version 7, System III, 4.2BSD i SystemV UNIX-ima. Kako UNIX nije bio razvijan od strane samo jednog proizvodjača, niti za samo jednu vrstu računara, postao je najprenosiviji i najzastupljeniji operativni sistem. Ovo bi moglo da omogući korisnicima da imaju jedinstveno okruženje na svim računarima bez obzira na proizvodjača. Ali je veliki broj implementacija sistema doveo do značajnih razlika u programiranju i korisničkom interfejsu ovih sistema. Da bi se korisnicima pružilo jedinstveno okruženje, mora postojati jedinstveni programski interfejs, tako da sve UNIX aplikacije koje poštuju taj interfejs mogu da se izvršavaju na svim UNIX sistemima.
Standardizacija UNIX-a je veoma težak zadatak i to zbog više faktora. Naime, kako je Ken Tompsonov prvobitni cilj pisanja prvog UNIX kernela bio poboljšanje performansi igre zvane Space Travel, on nije ni razmišljao da poštuje bilo kakve standarde. Dalji razvoj i korišćenje UNIX-a bilo je samo u okviru AT&T-a, tako da opet nije bilo potrebe za nekim zvaničnim standardom. Kada je UNIX izašao iz AT&T-a, počeo je njegov brzi razvoj u raznim pravcima, što je vodilo do pojave velikog broja varijanti UNIX-a i nemogućnosti pojave bilo kakvog standarda. Takodje, sa razvojem UNIX kernela, razvijane su i razne alatke, bez kojih današnji UNIX sistemi ne bi bili to što jesu, tako da standardizacija UNIX-a svakako mora da obuhvati i standardizovanje alatki kao što su lex, yacc, awk, grep...
Prvi pokušaj standardizovanja UNIX operativnih sistema bio je osnivanje nekormercijalne organizacije /usr/group u 1980. god, 7a 1984. god. IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers) je iskoristio nacrt ovog standarda za POSIX (Portable Operating System Interface for UNIX) standard, koji bi trebalo da obuhvata 20 standarda, ali su do sada u potpunosti dovršena i objavljena samo dva - POSIX 1003.1 koji opisuje sistemske pozive i POSIX 1003.2 koji opisuje shell. POSIX ustvari predstavlja opis interfejsa, ali ne i implementaciju, što znači da i nije pravi standard. Ali, on predstavlja generalizaciju UNIX sistema, tako da su ga druge organizacije koristile kao osnovu za svoje standarde.
Odprilike u isto vreme AT&T je objavio System V Interface Definition (SVID), a X/Open je objavio X/Open Portability Guide (XPG). 1988 god. Open Software Foundation objavljuje OSF/1 verziju UNIX-a kompatibilnu sa POSIX-om i Motif - grafički interfejs koji danas predstavlja standardni korisnički grafički interfejs.
1993. godine Novell je kupio UNIX System Laboratory od AT&T-a, a zatim objavio sledeću verziju UNIX-a pod imenom UnixWare. Kako UnixWare nije stekao veliku popularnost, Novell je shvatio da ukoliko ne dodje do ozbiljne standardizacije UNIX-a, nijedan komercijalni UNIX sistem neće preživeti. Zbog toga je već 1994. god. Novell zvanično dao pravo korišćenja imena UNIX organizaciji X/Open i tako započeo najuspešniji pokušaj unifikacije UNIX-a do danas.
X/Open je utvrdio specifikaciju "Spec 1170", koja predstavlja nacrt više od 10 000 API-ja (Application Programmer Interfaces) kojima se opisuju UNIX-slični operativni sistemi, a 1995. god. objavljuje konačnu specifikaciju - "Single UNIX Specification". UNIX sistemi koji su uskladjeni sa ovom specifikacijom nazivaju se "UNIX 95".
Ujedinjenjem organizacija X/Open i OSF 1996. god. nastala je organizacija Open Group koja je objavila drugu verziju standarda "Single UNIX Specification, Version 2", a uskladjeni sistemi se nazivaju "UNIX 98". U ovoj specifikaciji uključeno je procesovanje u realnom vremenu, tredovi i 64-bitni (i više) procesori. Specifikacija je besplatna i može se dobiti preko web-a (www.opengroup.org).
2001. godine objavljena je i treća verzija specifikacije "Version 3 of the Single UNIX Specification".
Ovako je najpopularniji operativni sistem na svetu prošao težak put definisanja i standardizovanja.
2000 - 2018, Autor - Marko Uskoković. Izrada i web prostor - Goran Aleksić.