Korisnički interfejs

Shell - FreeBSD

Shell (ljuska) je omotač, ljuska oko jezgra operativnog sistema, kernela. U UNIX sistemima se dosta posla obavlja iz komandne linije (command line). Korisnički i sistemski programi se (obično) pokreću komandnim interpreterom. U UNIX-u je shell korisnički proces čiji je zadatak da prima komande od korisnika i da ih izvršava.

FreeBSD dolazi sa barem dva shell-a: bash i tcsh, a dosta drugih shell-ova se može instalirati iz kolekcije portova.

Najčešći shell-ovi

Bourne-Shell: sh - jedan od prvih shell-ova koji su napisani. I danas se dosta koristi, pogotovo za pisanje skripti (za startovanje i gašenje sistema).
C-Shell: csh - standardni shell Berkeley-evih distribucija, prvi shell sa istorijom komandi i sintaksom u stilu C-a. Napisao ga je Bil Joy.
Korn-Shell: ksh - standardni shell UNIX System V, prvi shell sa editovanjem komandne linije korišćenjem drugih programa (vi, emacs).
Boune-Again-Shell: bash - moderni naslednik sh-a, koristi se za skripte
Turbo-C-Shell: tcsh - moderni naslednik csh-a, lako prilagodljiv.

Shell je takodje i programski jezik visokog nivoa. U njemu se mogu pisati skripte koje se mogu pokretati kao obične komande.

Na svakom BSD sistemu se javljaju sh i csh. sh se koristi za sistemske skripte kao što je /etc/rc, a csh je zvanični shell koji koristi root. Korn-Shell se javlja jedino u System V UNIX sistemima.

Komandni interfejs je dosta popularan u UNIX sistemima zbog lakoće obavljanja mnogih zadataka. Skripte omogućavaju automatizovanje tih zadataka.

C shell FreeBSD sistema pruža kontrolu poslova (job control) koja omogućava prebacivanje poslova iz prednjeg u zadnji plan, stopiranje i restartovanje poslova. Ovo je našlo primenu i u X-Windows-u, grafičkom korisničkom interfejsu gde se svaki prozor smatra terminalom i može postojati više programa koji će biti u prvom planu.