Dizajn

Instalacija FreeBSD

FreeBSD se može instalirati sa CDROM-a, flopija, MS-DOS particije ili preko mreže (NFS ili FTP). Instalacija se smatra jednom od najlakših UNIX instalacija koje postoje. U idealnom slučaju treba boot-ovati mašinu sa CD-a (ako mašina to ne dozvoljava onda sa flopija), FreeBSD će prepoznati hardver i putem Kernel Configuration dijaloga će dati mogućnost njegovog podešavanja, zatim sledi particionisanje hard-diska i alociranje prostora, biranje distribucija koje će se instalirati i samo kopiranje fajlova. Prilikom sledećeg boot-ovanja kompjutera korisniku su dostupne sve mogućnosti FreeBSD-a.

FreeBSD-u je potrebna jedna primarna particija (koja se u FreeBSD terminologiji naziva slice) unutar koje će disklabel program napraviti particije fajl sistema.

FreeBSD nije zavistan od "logical BIOS drive mapping" kao drugi operativni sistemi već naziva diskove redom kako ih pronalazi. Fizički diskovi mogu biti IDE, SCSI, RAID, i dr.

Uredjaji

FreeBSD naziva ove uredjaje na sledeći način:

IDE hard: ad
IDE CDROM: acd
SCSI hard: da
SCSI CDROM: cd
Floppy: fd
itd.

Ako na mašini ima više uredjaja istog tipa onda se iza njihovog imena stavlja redni broj (npr. prvi atapi IDE cdrom je acd0). Drive-ovi su podeljeni na slice-ove (particije u drugim sistemima). Slice-ovi se označavaju slovom s i rednim brojem, (npr. s1 je prvi slice na disku). Svaki slice je podeljen na particije koje dobijaju oznaku od a do h. Obično je slovo b rezervisano za swap particiju, a slovom c se označava celo slice. Ovakvim nazivanjem /usr particija na drugom slice-u prvog IDE hard diska bi dobila oznaku ad0s2e.