Istorija Unix operativnog sistema
Prvu verziju operativnog sistema UNIX razvio je 1969. godine Ken Thompson, član AT&T-ove istraživačke grupe Bell-ovih Laboratorija (The Research Group at Bell Laboratories) na DEC-ovim računarima PDP-7 sa ciljem da napravi pogodan timesharing sistem. (*Kompjuterski sistemi tih godina su bili potpuno nekompatibilni, čak i kad su u pitanju različite verzije sistema istog proizvodjača. Operativni sistemi su izvršavali samo ograničene zadatke i to samo na mašinama na kojima su bili napisani. Ako bi firma želela da unapredi svoje kompjutere, to bi značilo instaliranje novog sistema, ali i ponovno unošenje svih podataka!*) Njemu se uskoro pridružio Dennis Richie, koji je ranije radio na projektu MULTICS (*Multiplexed Information and Computing Service*), koji ekonomski nije bio pogodan za dalje razvijanje. Od MULTICS-a je preuzeto mnogo toga: organizacija fajl sistema, ideja da se komandni interpreter (nazvan shell - ljuska) izvršava kao korisnički proces (a ne sistemski), korišćenje različitih procesa za svaku komandu, linijsko editovanje i druge. Naravno na UNIX su uticali i drugi operativni sistemi, pogotovo MIT-ov (Massachusetts Institute of Technology) CTSS (Compatible Time-Sharing Service), a sam UNIX je uspeo u onome što oni nisu - postao je snažni operativni sistem, neobične jednostavnosti i elegancije.
Druga verzija UNIX-a bila je portovana na računare DEC PDP-11. Ove verzije UNIX-a bile su programirane u asembleru. Ken Thompson je 1970. godine napisao programski jezik B (po ugledu na Martin Richards-ov BCPL), i njega je Dennis Ritchie 1973. godine proširio strukturama podataka, stvorivši programski jezik C u kom će sledeća verzija UNIX-a biti implementirana. Ova verzija je pokazala da postoje mnoge prednosti pisanja operativnog sistema u jeziku visokog nivoa, kakav je C (multiprogramiranje, deljenje koda, reusability...), tako da su danas sve verzije UNIX-a napisane u C-u. UNIX je ubrzo prešao na sisteme čiji je hardver podržavao multiprogramiranje (PDP-11/45) i tako dobio velike mogućnosti unapredjivanja.
Ken Thompson i Dennis Ritchie su 1973. godine na simpozijumu o principima operativnih sistema, održanom na Purdue univezitetu, predstavili svoj rad o UNIX operativnom sistemu, a 1974. godine prvi put je opisan u tehničkom žurnalu. Predavanja o UNIX-u koja je Ken Thompson držao na Berkeley univerzitetu (University of California at Berkeley - UCB) bila su od velikog značaja za povećanje popularnosti UNIX-a na fakultetima. 1976. je Version 6 UNIX bio distribuiran mnogim fakultetima pod akademskim licencama. Na Berkeley-ju je osnovana grupa za istraživanje - Computer Science Research Group (CSRG), čiji je rukovodilac bio Robert Fabry. Unapredjenja koja je CSRG doneo UNIX-u nazvana su Berkeley Software Distribution (BSD). Sa dolaskom UNIX-a na Berkeley-u počeo je i rad na INGRES bazi podataka, koja je preteča jedne od najboljih baza podataka današnjice - Posgres baze podataka.
Sledeća verzija Version 7 UNIX je objavljena 1978. godine. Ovaj UNIX sistem radio je na PDP-11/70 i Interdata 8/32 računarima, a uskoro je portovan i na VAX, gde dobija oznaku 32V. Version 8 iz 1985. uključuje I/O stream sistem (sistem ulazno/izlaznog toka) kojim se omogućuje fleksibilnost kernela u medjuprocesnoj komunikaciji (IPC), i uključuje se RFS (Remote File System - daljinski fajl sistem) sličan SUN-ovom NFS-u (Network File System) koji danas predstavlja standardni način deljenja fajlova medju UNIX-ima. Sledeće verzije (Version 9 (1986), Version 10 (1989) i Plan 9 (1991)), ostale su dostupne samo istraživčkoj grupi unutar Bell-ovih laboratorija.
2000 - 2018, Autor - Marko Uskoković. Izrada i web prostor - Goran Aleksić.